Svima je manje ili više poznat sledeći scenario:
Stižeš na posao, sedaš na svoje radno mesto i izlistavaš zadatke za taj radni dan. Kako se osećaš?
Potrebno je da se fokusiraš na sadržaj istih.
Rok je kratak, a veliki broj zadataka. Kako se osećaš?
Dodatno, šef ulazi u kancelariju i podseća te da sve mora biti odrađeno i zadaje ti nove zadatke za sledeću nedelju. Kako se sada osećaš?
Znaš da je korisno da se fokusiraš na posao, ali ne možeš da se fokusiraš već razmišljaš
- da li je isključena pegla
- ili da li je zaključan stan nakon što si izašao/la
- ili razmišljaš o tome da li je suprug izveo psa, iako znaš da si mu napisala podsetnik
- ili brineš o tome ko će sutra pričuvati decu jer imaš zakazan susret sa novim klijentom
- dalje, procenjuješ da nemaš energije da se suočiš sa zahtevima
- a onda procenjuješ da nemaš kontrolu nad situacijom u kojoj si
Sediš za radnim stolom, ali tvoje misli putuju ka nekim drugim mestima.
Ovakve ili slične situacije su svima vrlo verovatno dobro poznate.
Život nam svakodnevno zadaje razne zadatke i izazove, a mi vrlo često svojim mislima putujemo nekim drugim putevima i potkrepljujemo ideju da ne možemo da prevaziđemo trenutno dešavanje.
sto tako, obavljajući rutinske, automatske aktivnosti, zaboravljamo da budemo prisutni, propuštajući sve ono što nam sadašnji trenutak može pružiti.
Kako da pomognem sebi?
Moguće je da su neki od vas, čitajući literaturu u svrhu ličnog rasta i razvoja, naišli na termin mindfulness.
Termin minfulness bi u prevodu na srpski jezik bio svesna pažnja ili namerno usmerena pažnja, pri čemu se fokus stavlja na „sada i ovde“.
Profesor Džon Kabat Zin je krajem sedamdesetih godina prošlog veka kreirao mindfulness program, program pune svesnosti.
Program se bazirao na učenju tehnika namernog usmeravanja pažnje.
Pokazao se posebno uspešnim u domenima smanjenja stresa i anksioznosti. Vremenom mindfulness dobija sve veći značaj u oblasti medicine, psihologije i obrazovanja.
Naučna istraživanja su pokazala da praktikovanje mindfulness-a daje sledeće rezultate:
- povećanje pažnje i memorije
- razvijanje sposobnosti “samoumirivanja”
- smanjenje anksioznosti i depresivnosti
- povećano samopoštovanje
- poboljšanje kvaliteta sna
Takođe, istraživanja su pokazala i da redovnim uvežbavanjem namerne pažnje dolazi do promena kako na emocionalnom i ponašajnom, te i na fiziološkom nivou.
Kroz fokusiranje na „sada i ovde“ sinapse u našem mozgu se učvršćuju, pa je aktivnost koju sprovodimo moguće izvršiti uz manje ometanja i brže se možemo prebacivati sa jednog zadatka na drugi.
Šta možeš da uradiš sada?
Prvi korak ka usvajanju ove veštine bio bi izbor aktivnosti koju obavljaš svakodnevno.
Ovo bi moglo biti nešto poput pranja zuba, doručkovanja, pranja sudova.
Svakodnevne aktivnosti su nešto na šta smo se do te mere adaptirali, da smo se iz njih potpuno mentalno isključili.
Kada ih obavljamo automatski, naše misli putuju i ne posvećujemo se onome što radimo.
Na ovaj način se isključujemo iz sadašnjeg trenutka.
Drugi korak, nakon što se odlučiš za aktivnost, počinješ da svesno obraćaš pažnju na nju, u potpunosti.
Primer može biti doručak.
Nekog drugog dana bi možda pojeo/la sendvič kroz 5 minuta, istovremeno oblačeći se, telefonirajući, razmišljajući da li ćeš zakasniti.
Sada radiš drugačije.
- uključuješ sva čula tokom doručka
- zapitaj se kakvog je mirisa?
- kakav je ukus?
- da li možeš da osetiš teksuru hleba?
- da li je korica hrskava, a sredina vazdušasta?
- usmeravaj se na svaki zalogaj, slušaj svoja čula
- prepoznaj šta osećaš i doživljavaš tokom jela
Takva aktivnost ne zahteva puno vremena, ali od rutinskog doručkovanja, vežbanjem, dolaziš do uspostavljanja rutine svesnog doručkovanja – početnih koraka ka kasnijoj mogućnosti generalizacije mindfulness-a na druge aktivnosti.
Ova praksa je moćna jer nam pomaže da naučimo kako da se zaustavimo u našim preteranim razmišljanjima, brigama, mislima o prošlosti, budućnosti.
Dakle o svemu onome što nas odvlači od našeg neposrednog iskustva u sadašnjosti i podstiče neprijatna osećanja u nama.
Zapamti da je u ovoj praksi važno ostati istrajan i dosledan jer je rad na sebi zahtevan proces.
Ukoliko te ovaj domen interesuje i želiš da dalje i detaljnije radiš na tome, tu smo da te podržimo na tom putu.